Irresponsability of the people's representatives in the constitutional life of the Republic of Serbia

[Д. А. Милић]

Društvene nauke / Ustavno pravo

Social sciences / constitutional law

Дисертација „Парламентарни имунитет неодговорности народних представника у уставном животу Републике Србије“ опсервира одлике и развој тог јавноправног института заштите слободе говора и одлучивања народних представника од неприкладног притиска спољних пол итичких актера, првенствено извршне власти, у Републици Србији. Тај институт „двоструког“ порекла и начина настанка (с једне стране, настао у еволуцији Енглеског парламента, дефинитивно заокруженој чланом 9 Повеље о правима из 1689. године, а са друге, сто година касније у револуционарном преврату у побуњеној француск ој Народној скупштини), у Србији се први пут помиње на Светоандрејској скупштин и 1858, након чега је започео његов дуг осцилирајући развојни пут. У формалном смислу, посланичкој неодговорности у Србији је током времена обезбеђен значај парламентарног заштитног механизма по угледу на најразвијеније демократске парламентарне системе. Но, у скупштинској стварности значај тог имунитета далеко је од уста вом замишљеног. Скупштински и уопште политички живот у Србији (уосталом, као и другде) собом носе одређене опасности по квалитет и делотворност парламентарне неодговорности. Са једне стране, то су институционални и ванинституционални насртаји на стварни домашај тога инст итута. Са друге стране, то су опасности од његове злоупотребе од стране самих народних представника. Циљ дисертације био је да докаже како се, смештен између чекића нетрпељивости извршне власти према њему као последњем уточишту парламентарне опозиције коју треба „уништити“ и наковња неповерења јавног мњења, с обзиром на одређен коруптивни потенцијал који собом носи, имунитет неодговорности у уставном животу Србије, ипак, указује као непревазиђен и незаобилазан заштитни механизам за скупштински говор и глас, без којег није могуће одржати аутономију делања и одлучивања Народне скупштине. Такав, имунитет неодговорности се може поправљати и прилагођавати захтевима времена и поднебља, али се ни у ком случају не сме укидати, јер би његово елиминисање из уставног живота било јасан знак укидања и демократских постулата система и његових парламентарних одлика. Кључне речи: народна сувереност, подела власти, народно представништво, парламетарни живот, слободни мандат, слобода говора, слобода одлучивања, имунитет неповредивости, имунитет неодговорности неодговорности.

The dissertation on “Irresponsaility of the People’s Representatives in the Constitutional Life of the Republic of Serbia“ observes characteristics and development of the Law Institute established to protect freedom of speech and decision-making by national representatives from inaccessible pressure of external political protagonists, primarily the executive power, in the Republic of Serbia. The very Institute of its “double” origin and the way it emerged (on one hand, it emerged from the English Parliament Evolution, definitely rounded off by Article 9 of the Bill of Rights, dated 1689. while on the other hand, a hundred years later, it arouse from the revolutionary overthrow in rebellious French Parliament) was mentioned in Serbia for the very first time at the Saint Andrej’s Parliament in 1858, after which its long, oscillating road started. Formally speaking, and, with the time, the significance of parliamentary protect mechanism, in accordance with tradition of the most developed democratic parliament systems, was ensured to Parliament members’ irresponsibility in Serbia. Unfortunately, in the parliament reality the importance of that immunity is fairly distant from the one guaranteed by the Constitution. Parliament and, in general, political life in Serbia (as well as it is in other countries) carries out certain dangers referring to both, the quality and efficacy of parliamentary irresponsibility. On one hand, there are institutional, as well as external institutional assaults on clearly evident reach of that Institute. On the other hand, there are dangers of its abuse by the national representatives themselves. The aim of this dissertation is to prove that, though being framed between hammer of intolerance of the executive power towards it, as the very last shelter of parliament opposition that should be ”destroyed”, and anvil of distrust by the public, regarding certain corruptive potential that the executive power always has, the immunity irresponsibility in the Constitutional life of Serbia, demonstrates itself as unsuppressed and inevitable protective mechanism for parliamentary speech and voice, without which is not possible to maintain autonomy of performing and decision-making of the National Parliament. Such irresponsible immunity can be improved and adjusted to necessary requests of the time and climate, although, by no means, it must not be eliminated; its elimination from the Constitutional life would be a clear sign of eliminating all democratic postulates of the system, and its parliament values.

народна сувереност, подела власти, народно представништво, парламетарни живот, слободни мандат, слобода говора, слобода одлучивања, имунитет неповредивости, имунитет неодговорности неодговорности

national sovereignty, power share, national representatives, parliamentary life, free mandate, freedom of speech, freedom to decide, immunity of inviolability, irresponsibility

UDK=342(043.3)

VI, 305 стр.

Tekst