ǂThe ǂculture of anxiеty and the digital age Kультура беспокойства в цифровую эпоху : doctoral dissertation докторская диссертация

[M. Ч. Ђурђевић]

122 стр.

Културологија - Комуникологија / Culturology - Communicology

Дигитално доба засновано је на распрострањеној употреби информационо- комуникационих технологија које мењају све димензије људске активности. Дигиталне технологије представљају основу за настанак и ширење медијске културе глобалног карактера која постаје доминантан облик културе данас. Као једну од важнијих димензија дигиталне ере у овом раду издвојили смо друштвене мреже захваљујући којима савремена, глобална медијска култура постаје све утицајнија, нарочито међу млађом популацијом. Друштвене мреже имају вишеструку улогу, оне су истовремено алат за комуникацију, комуникативни простор и поље за социјализацију, и као такве отварају простор за доказивање хипотеза предложених у овом раду. Наиме, наша прва хипотеза гласи да се анксиозност, иако појам који изворно припада филозофији, психијатрији, психоанализи и психологији, може транспоновати у домен културологије и анализирати као културолошки топос. Друга хипотеза рада јесте да анксиозност, схваћена управо као културолошки топос, представља обележје савременог, дигиталног доба чији су најсликовитији израз друштвене мреже. Како бисмо доказали утемељеност изнетих хипотеза у раду смо пошли од објашњења два кључна појма: дигиталног доба и анксиозности; потом, на темељима критичког приказа релевантних теоријских перспектива, настојали смо да сагледамо неке од најзначајнијих аспеката медијске културе који доводе до настанка и ширења анксиозности као доминантне парадигме данас. Наша критичка анализа феномена друштвених мрежа открила је растућу важност дигиталне друштвености и умрежавања у савременом свету, превасходно међу младима; такође, показало се да некритичка и неограничена употреба друштвених мреже може довести до бројних проблема, а настанак и ширење културе анксиозности је међу њима. Једна од најпопуларнијих и најзаступљенијих друштвених мрежа у тренутку писања овог рада јесте Инстаграм. Из тог разлога, али и због специфичних функција које нуди и идеолошке позадине на којој је заснован, одабрали смо и анализирали управо Инстаграм како бисмо показали бројне начине деловања културе анксиозности у данашње време. Завршне делове овог рада чине дискусија, у којој смо потврдили утемељеност изнетих хипотеза, и закључак, у коме нудимо нека од могућих решења за проблеме које смо у раду детектовали. Сматрамо да овакво виђење анксиозности отвара нове могућности сагледавања различитих аспеката дигиталне данашњице и указује на важност развијања критичког апарата и медијске писмености код корисника нових дигиталних сервиса.

Abstract: The digital age is based on the widespread usage of information and communication technologies which have altered all dimensions of human activity. Digital technologies represent the basis for creating and spreading media culture which has a global character and is becoming the predominant form of culture today. One of the important dimensions of the digital era, as we suggest in this paper, are social networks; owing to these platforms contemporary, global media culture is becoming increasingly influential, especially among the younger population. Social networks have multiple roles; they are at the same time a communication tool, communication space and a place for socialization, and as such they are a good starting point for proving the hypotheses proposed in this paper. Namely, our first hypothesis is that anxiety, even though originally a philosophical, psychiatric, psychoanalytic and psychological concept, can be transposed into the domain of culturology and analyzed in this context. The second hypothesis of this paper is that anxiety, understood as a cultural concept, represents a distinctive attribute of the contemporary, digital age; the most illustrative example of the digital age is the phenomenon of social networks. In order to substantiate the mentioned hypotheses, this paper begins with the explanation of the two key terms: the digital age and anxiety; then, based on the critical overview of relevant theoretical perspectives, we aim to look at some of the most important aspects of media culture that lead to the creation and proliferation of anxiety as a dominant paradigm today. Our critical analysis of social media has revealed the growing importance of digital sociability and connectivity in the contemporary world, predominantly among the young; we have also demonstrated that uncritical and unlimited use of social media can result in numerous problems, one of which is the creation and spread of the culture of anxiety. One of the most popular and widespread social networking sites at the time of writing this paper is Instagram. For this reason, and due to its specific features and ideological background, we have chosen and analyzed precisely Instagram with a view to showing the numerous ways in which the culture of anxiety operates today. The final parts of this paper are the discussion, which proves that our hypotheses are justified, and the conclusion, where we offer some possible solutions to the problems we detected in the paper. We are of the opinion that the analysis of anxiety in thе context of culturology can not only provide new perspectives on the contemporary digital era and its multiple aspects, but also highlight the importance of developing the critical apparatus and media literacy among users of new digital services.

Дигитално доба, анксиозност, медијска култура, нови медији, друштвене мреже, Инстаграм, медијска писменост, ај-генерација

Digital age, anxiety, media culture, new media, social networks, Instagram, media literacy, i-generation

316.472.4:004.774.1:[364.624.6+616.89‑008.441](043.3) 316.77(043.3)

Tekst