Foreign policy of the United States of America towards the Persian Gulf in the changed global energy system from 2013 to 2021

[О. Стевановић]

448 стр.

Политичке науке - Међународни односи / Political Science - International Relations

Предмет истраживања ове докторске дисертације је промена у политици и оријентацији велике стратегије Сједињених Америчких Држава у смањење ангажовања у Персијском заливу у периоду друге администрације председника Барака Обаме и прве администрације председника Доналда Трампа. Предмет истраживања укључује спољну политику и стратешко прилагођавање, временски обухвата период од 2013. до 2021. године, а просторно се односи на Ирак, Иран, државе Заливског савета за сарадњу и Јемен. У раду се прихвата научни реализам као приступ у филозофије науке, односно епистемолошка позиција релативизма и онтолошка позиција фундационализма и детерминизма, уз укључивање стратификације реалности. Истраживачко питање спада у емпиријско и експланаторно, и заједно са научним реализмом опредељује истраживачки дизајн за студију случаја као јединственог исхода. Као оперативна метода се користи праћење процеса, а употребљена је и помоћна техника квалитативне анализе садржаја. У раду се прихвата каузални механизам као тип узрочности, односно низ корака који на аналитичком и емпиријском нивоу повезују узрок и исход. У овом истраживању се предлаже објашњење које као исход или зависну варијаблу идентификује промену у политици и оријентацији велике стратегије САД у Персијском заливу, а независном варијаблом сматра промену у структури глобалног енергетског система. Поред тога, каузални ланац укључује и интервенишућу варијаблу под којом се у овом раду подразумева тумачење системских подстицаја које врши председник Сједињених Америчких Држава. У складу са тиме, теоријски оквир који се користи у овој докторској дисертацији је теорија дефанзивног неокласичног реализма као теорија спољне политике. Она припада ширем корпусу реалистичких теорија, а објашњење исхода заснива на променама у релативном распореду моћи, али и интервенишућој варијабли кроз коју се филтрира овај структурни чинилац. Поред овог општег теоријског оквира, постоје и теоријске претпоставке карактеристичне за повезаност енергетске безбедности са спољном политиком које се прихватају у раду. На основу тестирања предвиђања о емпиријским импликацијама сваког од формулисаних корака каузалног механизма, сматрамо да је овом дисертацијом потврђено поверење у хипотетички оквир истраживања. Другим речима, на основу доказа образаца, постојања, временске хронологије и исказа закључили смо да је веће поверење о енергетској револуцији у САД као структурном модификатору који је променио распоред енергетске димензије моћи у глобалном енергетском систему и позицију САД у њему, допринео промени одлика глобалних тржишта енергије и односа који на њима почивају у смеру мање енергетске међузависности, што се одразило и на интересе и претње везане за област енергије САД у Персијском заливу. Свеукупно, то је резултирало смањењем ангажовања САД у Персијском заливу у периоду од 2013. до 2021. године у погледу одржавања регионалне равнотеже енергетске моћи и енергетских претњи и утицало на смањење ангажовања у укупном приступу САД овом региону.

The main subject of this PhD thesis pertains to US retrenchment as a change in foreign policy and grand strategic orientation towards the Persian Gulf during the second Obama administration and the first Trump administration. The subject of this research encompasses US strategic adjustment and foreign policy, and spatially and temporally refers to Iraq, Iran, members of the Gulf Cooperation Council and Yemen from 2013 to 2021. This research adopts tenets of scientific realism, which translate to the epistemological position of relativism and the ontological position of foundationalism and determinism, with the stratified reality approach. The research question is qualified as explanatory and empirical, thus rendering the research design as a unique case study. The main operational method of this research is process-tracing, with the additional technique of qualitative content analysis. This thesis assumes the type of causality based on causal mechanism, with analytical and empirical steps connecting the cause and the outcome. The outcome of policy change and grand strategic orientation in the Persian Gulf is explained by the different structure of the global energy system as the independent variable. The suggested explanation also incorporates the US presidents’ perceptions regarding the systemic stimuli as the intervening variable. Accordingly, the theoretical framework this research is based on is one of defensive neoclassical realism as a foreign policy theory. This theory, embedded in the broader realist school of thought, uses the relative power distribution as the explaining variable, however, it also allows for domestic or individual-level variables to be included in the causal mechanism. In addition, there are other theoretical assumptions included in the explanation, namely those that discern the connecting mechanisms of energy security and foreign policy. Testing of the formulated predictions for each specific empirical step in the causal mechanism suggests that this thesis increases the level of confidence regarding the hypothetical framework. Consequently, different types of evidence are consistent with the following: the energy revolution acted as a structural modifier, altering the relative distribution of energy power in the global energy system, as well as the US position in it. It also contributed to changes in certain aspects of global energy markets and relations stemming from this structure towards lower levels of energy interdependence. These changes altogether affected the US interests and threat perception in connection with energy in the Persian Gulf. Overall, this resulted in US retrenchment with regards to the regional balance of energy power and energy threats in the Persian Gulf from 2013 to 2021 and contributed to US retrenchment as a general approach to the region.

спољна политика, Сједињене Америчке Државе, Персијски залив, глобални енергетски систем, енергетска моћ, енергетска револуција, енергетска безбедност

Foreign Policy, the United States of America, the Persian Gulf, global energy system, energy power, energy revolution, energy security

327(73:267.35)"2013/2021"(043.3) 620.9:351.862.4(73:267.35)"2013/2021"(043.3)

Tekst