Title
Последице деловања политика идентитета на формирање и развој политичке поларизације у државама јужне Азије
Creator
Đogatović, Veljko, 1995-
CONOR:
29671015
Copyright date
2025
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 18.06.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet političkih nauka
Alternative title
ǂThe ǂconsequences of identity politics on the formation and development of political polarization in the countries of South Asia
Publisher
[В. Ђогатовић]
Format
197 стр.
description
Политичке науке - Политички системи / Political Science - Political systems
Abstract (sr)
Студија испитује ефекте деловања религијских, етничких и језичких политика идентитета на процесе формирања нових и развоја постојећих политичких поларизација у пет држава региона јужне Азије—Индији, Пакистану, Бангладешу, Непалу и Шри Ланки. Испитивање улога политика идентитета у односу према власти, институцијама власти и већинском етосу чини значајну већину постојећих истраживања. Насупрот томе, ово истраживање полази од улоге, утицаја и последица деловања политика идентитета донетих према мањинском религијском, етничкoм и/или језичком идентитету у државама региона јужне Азије. Један од научних циљева овог истраживања јесте и давање већег значаја овом таласу истраживања с обзиром на све већи значај политика идентитета као политичког оружја у рукама власти.
Ово истраживање би требало да одговори на најмање четири важна питања: (1) колики је утицај политичке поларизације на стабилност, функционисање и квалитет политичких институција у региону јужне Азије; (2) у којој мери представници политичких институција у овим државама својим политикама фаворизују одређене друштвене групе насупрот других; (3) да ли је политичка поларизација у овом региону настала и као последица хомогенизовања становништва према религијској, етничкој и/или језичкој припадности и (4) да ли се, посматрано у претходних пет деценија, може очитати тенденција раста или смањења броја политичких поларизација као и политичких актера, циљева и линија расцепа.
При доласку до научних сазнања ради давања одговора на поменута питања, већински ће бити коришћене квалитативне методе међу којима предњаче анализа дискурса, анализа садржаја (докумената) као и компаративна (упоредна) метода. Централно место заузима компаративна метода којом су суочени закључци прибављени на пољима деловања различитих политика идентитета унутар различитих политичких система.
Истраживањем је указано на евидентну крхкост политичких институција у јужној Азији те њихову флексибилну природу када се нађу у рукама различитих властодржаца. Такође, указано је и на разлоге зашто долази до опструкције рада ових институција као и њиховог искоришћавања зарад унижавања друштвеног положаја и значаја мањинских идентитетских заједница. Показано је да је једна од најзначајнијих препрека устоличењу и укорењивању демократије постојање бројних политичких подела насталих управо деловањем три врсте политика идентитета—религијских, етничких и језичких. Указивањем на различите домете ових политика у државама региона јужне Азије, дат је значај како компаративној политици тако и самом пољу истраживања.
Abstract (en)
The study examines the effects of the action of religious, ethnic and linguistic identity politics on the processes of the formation of new and the development of existing political polarizations in five countries of South Asia—India, Pakistan, Bangladesh, Nepal and Sri Lanka. Examining the role of identity politics in relation towards government, government institutions and the majority ethos, constitutes a significant majority of the research done in this field of research. On the contrary, this research starts from the role, influence and consequences of the identity policies formulated and implemented against the minority religious, ethnic and/or linguistic identity groups in the mentioned societies of South Asia, going side by side with the tendency of the increased number of studies that observe the social power of these policies from a different angle. One of the scientific goals of this research is to give greater importance to this research trend, considering the increasing importance of identity politics as a kind of political weapon in the hands of government structures against minority identity groups or communities.
This research should answer at least four important questions: (1) what is the impact of political polarization on the stability, functioning and quality of political institutions in the countries of South Asia; (2) to what extent the representatives of political institutions in these countries favor certain social groups over others through their actions (policies); (3) whether political polarization in this region arose as a result of the homogenization of the population according to religious, ethnic and/or linguistic affiliation, and (4) whether, observed in the previous five decades, a tendency to increase or decrease in the number of political polarizations can be read as well as the changes in number of political actors, goals and cleavage lines. During the process of collecting the scientific knowledge in order to provide answers to the abovementioned questions, discourse analysis, content analysis and the comparative method were the main methods used. The central place is reserved for the comparative method with which the conclusions obtained in the fields of action of different identity policies within different political systems were confronted.
This research showed the evident fragility of political institutions in South Asia and their flexible nature when they find themselves in the hands of different rulers. The reasons why the work of these institutions is obstructed and exploited, especially through the action of identity politics, as a means of degrading the social position and importance of minority (identity) communities was also explained. As it was concluded, one of the most significant obstacles to the full entrenchment of democracy is the existence of numerous political divisions created precisely by the action of three types of identity politics—religious, ethnic and linguistic. By pointing out the different scopes of these policies in the five countries of the region, the importance of both comparative politics and this field of research was emphasized.
Authors Key words
политике идентитета, политичка поларизација, јужна Азија, упоредна политика, политикологија религије, религија, нација, језик
Authors Key words
identity politics, political polarization, South Asia, comparative politics, political science of religion, religion, nation, language
Classification
323:304(5-13)(043.3)
316.334.3(5-13)(043.3)
32:2-6(5-13)(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Студија испитује ефекте деловања религијских, етничких и језичких политика идентитета на процесе формирања нових и развоја постојећих политичких поларизација у пет држава региона јужне Азије—Индији, Пакистану, Бангладешу, Непалу и Шри Ланки. Испитивање улога политика идентитета у односу према власти, институцијама власти и већинском етосу чини значајну већину постојећих истраживања. Насупрот томе, ово истраживање полази од улоге, утицаја и последица деловања политика идентитета донетих према мањинском религијском, етничкoм и/или језичком идентитету у државама региона јужне Азије. Један од научних циљева овог истраживања јесте и давање већег значаја овом таласу истраживања с обзиром на све већи значај политика идентитета као политичког оружја у рукама власти.
Ово истраживање би требало да одговори на најмање четири важна питања: (1) колики је утицај политичке поларизације на стабилност, функционисање и квалитет политичких институција у региону јужне Азије; (2) у којој мери представници политичких институција у овим државама својим политикама фаворизују одређене друштвене групе насупрот других; (3) да ли је политичка поларизација у овом региону настала и као последица хомогенизовања становништва према религијској, етничкој и/или језичкој припадности и (4) да ли се, посматрано у претходних пет деценија, може очитати тенденција раста или смањења броја политичких поларизација као и политичких актера, циљева и линија расцепа.
При доласку до научних сазнања ради давања одговора на поменута питања, већински ће бити коришћене квалитативне методе међу којима предњаче анализа дискурса, анализа садржаја (докумената) као и компаративна (упоредна) метода. Централно место заузима компаративна метода којом су суочени закључци прибављени на пољима деловања различитих политика идентитета унутар различитих политичких система.
Истраживањем је указано на евидентну крхкост политичких институција у јужној Азији те њихову флексибилну природу када се нађу у рукама различитих властодржаца. Такође, указано је и на разлоге зашто долази до опструкције рада ових институција као и њиховог искоришћавања зарад унижавања друштвеног положаја и значаја мањинских идентитетских заједница. Показано је да је једна од најзначајнијих препрека устоличењу и укорењивању демократије постојање бројних политичких подела насталих управо деловањем три врсте политика идентитета—религијских, етничких и језичких. Указивањем на различите домете ових политика у државама региона јужне Азије, дат је значај како компаративној политици тако и самом пољу истраживања.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
