ǂThe ǂRoman religion as an argumentative device in Cicero’s oratory

[А. Шуменковић]

287 стр.

Друштвено-хуманистичке науке - Класичне науке / Humanities - Classics

Будући да је римска религија несумњиво један од темеља римског друштва, али и средство којим су се често служили римски политичари, попут Цицерона, уводни део овог рада посвећен је римској религији, њеном утицају на римско друштво, на самог Цицерона, као и на аргументацију у различитим сегментима његовог стваралаштва. У уводном делу разматрамо још и утицај хеленских модела на Цицероновог „идеалног државника“, дајемо осврт на његову беседничку каријеру, и, напослетку, преглед теорија личности и социјалног груписања. У средишњем делу рада бавимо се начином на који Цицерон у својим беседама користи религијску аргументацију, како би, између осталог, повећао убеђивачку моћ својих речи, надокнадио недостајући ауторитет, или створио анимозитет према свом противнику. Применивши одређене теорије о личном идентитету и социјалном груписању, утврдили смо да се могу уочити три нивоа Цицеронове религијске аргументације, с обзиром на то коју политичку персону у датом говору представља: Цицерон – борац против сила зла, Цицерон – заштитник Рима, и Цицерон – савесни римски грађанин. Примери из Цицероновог беседништва, које смо представили, праћени су коментарима, и проматрани кроз призму целокупног Цицероновог опуса, али и релевантних дела других античких аутора. У оквиру додатка, дали смо табеларни приказ Цицеронове употребе термина religio и pietas, затим Цицеронове употребе лексема Iuppiter, Mars, Venus, Ceres, Minerva, и Iuno, и графиконе који приказују Цицеронову употребу религијске аргументације како у сва три наведена типа беседа, тако и у целокупном Цицероновом беседништву. На крају, представили смо и одабране, најфреквентније врсте аргументативних средстава којима се Цицерон служио док је посезао за Јупитеровим именом.

Considering that Roman religion was undeniably one of the cornerstones of Roman society and often a means to an end for Roman politicians, such as Cicero, the introductory part of this study is dedicated to exploring Roman religion, its influence on Roman society, Cicero himself, and his use of argumentation in various segments of his work. In this section, we also examine the influence of ancient Greek models on Cicero’s 'ideal statesman', review his career as an orator, and finally, provide a summary of theories on personality and social grouping. In the main body of this study, we examine how Cicero employs religious argumentation in his orations to, among other things, enhance the persuasive power of his words, compensate for any lack of authority, or foster animosity towards his opponents. By applying certain theories on personal identity and social grouping, we have established that Cicero's religious argumentation operates on three levels, depending on the political persona he adopts in any given speech: Cicero-the warrior against the forces of evil, Cicero-the protector of Rome, and Cicero-the conscientious Roman citizen. Represented examples from Cicero’s oratory are accompanied by commentaries and examined through the lens of his entire opus, along with relevant works of other ancient authors. In the appendix, we present the tables showing Cicero’s use of the terms religio and pietas, his use of the lexemes Iuppiter, Mars, Venus, Ceres, Minerva, and Iuno, as well as charts illustrating Cicero’s use of religious argumentation in the three types of orations and his oratory as a whole. Lastly, we have identified and cited the most frequent types of argumentative devices Cicero employed when invoking Jupiter’s name.

Цицерон, римска религија, реторика, хеленски узори, религијска аргументација

Cicero, rhetorics, Roman religion, ancient Greek models, religious argumentation

808.5:255.6:[929 Cicero M. T.(043.3)

Tekst