Title
Квалитет живота деце са поремећајима гласа и говора
Creator
Ilić-Savić, Ivana, 1995-
CONOR:
61838857
Copyright date
2025
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija (CC BY-NC-SA 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, i prerade, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence i ako se prerada distribuira pod istom ili sličnom licencom. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Cobiss-ID
Theses Type
Doktorska disertacija
description
Datum odbrane: 20.11.2025.
Other responsibilities
Academic Expertise
Društveno-humanističke nauke
University
Univerzitet u Beogradu
Faculty
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Alternative title
Quality of life of children with voice and speech disorders
Publisher
[И. Илић Савић]
Format
247 листова
description
Специјална едукација и рехабилитација - Поремећаји говора, језика и комуникације у логопедији / Special education and rehabilitation - Speech, language and communication disorders in speech therapy
Abstract (sr)
Деца са поремећајима гласа и говора захтевају посебне облике бриге и заштите на њиховом путу одрастања, развоја, социјализације и социјалног укључивања. На путу ка целовитој и успешној заштити ове деце, први корак представља адекватна процена њихових потреба, из које треба да следи планирање подршке.
Општи циљ истраживања био је да се процени квалитет живота код деце са поремећајима гласа и говора и утврди вокални идентитет (способност перцепције властитих и туђих карактеристика гласа, постојање ризичних ситуација за злоупотребу гласа, вокални модел понашања и способност препознавања доброг и лошег гласа).
Узорак је чинило 225 деце, оба пола, узраста од четири до петнаест година. Истраживање је обављено у Заводу за психифизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“, Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, ОРЛ Клиници КБЦ „Звездара“, Основној школи „Марија Бурсаћ“, предшколској установи „Звездара“ и предшколској установи „Цветић - јасле и вртић“.
У истраживању су коришћени следећи мерни инструменти: 1. Компјутеризована лабораторија за акустичу анализу гласа «KayElemetrics» корпорације, 2. GRBAS скала, 3. Глобални артикулациони тест, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” тест, 5. Индекс за мерење гласовног оштећења код деце - Paediatric voice handicap index - pVHI и 6. Упитник вокалног идентитета - Vocal Identity Questionnaire - VIQ.
Деца са поремећајима гласа и говора имају лошији квалитет живота у односу на децу типичног развоја. Квалитет живота је највише нарушен код деце са развојним поремећајима флуентности, док је код деце са развојним артикулационим поремећајима и деце са поремећајима гласа квалитет живота нарушен у благом степену. Анализом резултата увиђамо и да деца са поремећајима гласа и говора имају лошију социјалну употребу гласа, чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом, имају лошију функционалну употребу гласа и лошије гласовне навике у кући, у школи и на игралишту. Старија деца са поремећајима гласа и говора чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом у односу на остале испитанике. Деца типичног развоја успешнија су у способности препознавања перцептивних особина гласа (промуклост, храпавост, шумност, слабост, напетост) у односу на децу са поремећајима гласа и говора. Резултати показују и да нема статистички значајне разлике у способности перцпеције властитих и туђих карактеристика гласа (висине, јачине и боје гласа) и вокалном моделу понашања између деце.
Неки поремећаји гласа и говора често су отпорни на стандардне методе у логопедском раду, те се зато сматра важним да логопеди разумеју концепт квалитета живота ове деце како би унапредили методе и технике рада и тиме подстакли већи степен
успешности у рехабилитацији гласа и говора. Истраживачки налази ове докторске дисертације проширили су наше знање у вези са квалитетом живота код деце са поремећајима гласа и говора кроз директно слушање дечјих искустава и искустава њихових родитеља.
Abstract (en)
Children with voice and speech disorders require special forms of care and protection on their path of growth, development, socialization and social inclusion. On the path to comprehensive and successful protection of these children, the first step is an adequate assessment of their needs, from which support planning should follow.
The general goal of the research was to assess the quality of life in children with voice and speech disorders and determine vocal identity (the ability to perceive one's own and others' voice characteristics, the existence of risky situations for voice abuse, vocal behavior model, and the ability to recognize good and bad voices).
The sample consisted of 225 children, both sexes, aged four to fifteen. The research was conducted at the Institute for Psychophysiological Disorders and Speech Pathology "Prof. dr Cvetko Brajović", the Clinic for Otorhinolaryngology and Maxillofacial Surgery of the University Clinical Center of Serbia, the ORL Clinic of the Clinical Hospital "Zvezdara", the Elementary School "Marija Bursać", the preschool institution "Zvezdara" and the preschool institution "Cvetić - nursery and kindergarten".
The following measuring instruments were used in the research: 1. Computerized laboratory for acoustic voice analysis of the «KayElemetrics» corporation, 2. GRBAS scale, 3. Global articulation test, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” test, 5. Paediatric voice handicap index - pVHI and 6. Vocal Identity Questionnaire - VIQ.
Children with voice and speech disorders have a poorer quality of life than typically developing children. The quality of life is most impaired in children with developmental fluency disorders, while in children with developmental articulation disorders and children with voice disorders, the quality of life is impaired to a mild degree. Analyzing the results, we also see that children with voice and speech disorders have poorer social use of the voice, more often experience emotional discomfort related to the voice, have poorer functional use of the voice and poorer voice habits at home, at school and on the playground. Older children with voice and speech disorders experience emotional discomfort related to the voice more often than other respondents. Typically developing children are more successful in the ability to recognize perceptual properties of the voice (hoarseness, roughness, noise, weakness, tension) compared to children with voice and speech disorders. The results also show that there is no statistically significant difference in the ability to perceive one's own and others' voice characteristics (pitch, volume, and timbre) and vocal behavior model between children.
Some voice and speech disorders are often resistant to standard methods in speech therapy, and it is therefore considered important for speech therapists to understand the concept of quality of life in these children in order to improve work methods and techniques and thereby encourage a greater degree of success in voice and speech rehabilitation. The research findings of this doctoral dissertation have expanded our knowledge regarding the quality of life in children with voice and
speech disorders through direct listening to the children's experiences and the experiences of their parents.
Authors Key words
поремећаји гласа, поремећаји говора, квалитет живота
Authors Key words
voice disorders, speech disorders, quality of life
Classification
376‑053.4/.5:612.78:[316.728(043.3)
81`234/‑053.4/.5:316.728(043.3)
Type
Tekst
Abstract (sr)
Деца са поремећајима гласа и говора захтевају посебне облике бриге и заштите на њиховом путу одрастања, развоја, социјализације и социјалног укључивања. На путу ка целовитој и успешној заштити ове деце, први корак представља адекватна процена њихових потреба, из које треба да следи планирање подршке.
Општи циљ истраживања био је да се процени квалитет живота код деце са поремећајима гласа и говора и утврди вокални идентитет (способност перцепције властитих и туђих карактеристика гласа, постојање ризичних ситуација за злоупотребу гласа, вокални модел понашања и способност препознавања доброг и лошег гласа).
Узорак је чинило 225 деце, оба пола, узраста од четири до петнаест година. Истраживање је обављено у Заводу за психифизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“, Клиници за оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, ОРЛ Клиници КБЦ „Звездара“, Основној школи „Марија Бурсаћ“, предшколској установи „Звездара“ и предшколској установи „Цветић - јасле и вртић“.
У истраживању су коришћени следећи мерни инструменти: 1. Компјутеризована лабораторија за акустичу анализу гласа «KayElemetrics» корпорације, 2. GRBAS скала, 3. Глобални артикулациони тест, 4. Stuttering Severity Instrument SSI-4 “Glyndon Riley” тест, 5. Индекс за мерење гласовног оштећења код деце - Paediatric voice handicap index - pVHI и 6. Упитник вокалног идентитета - Vocal Identity Questionnaire - VIQ.
Деца са поремећајима гласа и говора имају лошији квалитет живота у односу на децу типичног развоја. Квалитет живота је највише нарушен код деце са развојним поремећајима флуентности, док је код деце са развојним артикулационим поремећајима и деце са поремећајима гласа квалитет живота нарушен у благом степену. Анализом резултата увиђамо и да деца са поремећајима гласа и говора имају лошију социјалну употребу гласа, чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом, имају лошију функционалну употребу гласа и лошије гласовне навике у кући, у школи и на игралишту. Старија деца са поремећајима гласа и говора чешће доживљавају емотивне непријатности у вези са гласом у односу на остале испитанике. Деца типичног развоја успешнија су у способности препознавања перцептивних особина гласа (промуклост, храпавост, шумност, слабост, напетост) у односу на децу са поремећајима гласа и говора. Резултати показују и да нема статистички значајне разлике у способности перцпеције властитих и туђих карактеристика гласа (висине, јачине и боје гласа) и вокалном моделу понашања између деце.
Неки поремећаји гласа и говора често су отпорни на стандардне методе у логопедском раду, те се зато сматра важним да логопеди разумеју концепт квалитета живота ове деце како би унапредили методе и технике рада и тиме подстакли већи степен
успешности у рехабилитацији гласа и говора. Истраживачки налази ове докторске дисертације проширили су наше знање у вези са квалитетом живота код деце са поремећајима гласа и говора кроз директно слушање дечјих искустава и искустава њихових родитеља.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.
